Preobičan život
nedjelja, 06.08.2006.
Sold soul
Nakon razmišljanja(ili bolje rečeno borbi između mene i demona-netko će možda znati o čemu pričam-)konačno sam popustio.Ali neka jedna stvar bude jasna,popustio pod okolnostima zbilje iliti realnosti,a ne što sam se slomio.My will is good.I made i packt.Ne moram reći s kime,mislim da budete shvatili.Mislio sam bude išlo,teško,ali nekako bude.Prevario sam se,kao i u mnogo stvari u životu.Nema veze,to je život,surov,ali kakav takav.Sagledao sam sve moguće opcije sa svih strana.I vjerujte mi,to je trajalo jako dugo.Buđenje u grču,bolovi,hladan znoj.Tako je sve počelo.Borba iznutra.Neprospavane noći,puštena pokoja suza(da i muškarci plaču zar ne),besciljno hodanje.Sve to dolazi u paketu.Dio po dio.Tiho i bešumno.Misliš,po danu bude bolje.Sve će to nestati kao ružan san.Otpuhnut će ga vjetar u nepovrat.Ka nekakvom ništavilu koje je kao stvoreno za to.Wrong again.Radiš ono što moraš da bi preživio,dobio crkavicu od plače i na koncu preživio od toga.Hm...savršen scenarij za umrijeti.Da,umrijeti od dosade,ali i od ničega.Bolje rečeno,umrijeti bez ičega.
Gledao sam druge.Sad imaju,sad nemaju.Hodaju po tankom ledu koji samo što ne pukne,a kad pukne...the end baby.
Pustiš pokoji smješak,kažeš sebi:"To i mene vjerovatno čeka.".Odlična sudbina,potpuno isplanirana.Sve do u detalj.Padne mrak,da "onaj" mrak.
Ležim u krevetu,u znoju i jebenom strahu da zaspim.Sve je kao u filmu.Tišina vani,a u glavi košmar i krikovi.Nekad jači nekad slabiji.Not fuckin' again.Odhrvaš se svemu tome,napokon zaspiš.Probudiš se ujutro,slomljen,ljut,razočaran.Stisnutih zubi krečem u novi dan.Kažem bit će bolje.Imaš tih svojih deset prstiju na ruci i pamet.Rješit češ sve nekako.Što te ne uništi te ojača ne!?Ali uzalud.Prolaze dani,ništa se ne miče.Sve stoji.Nema pomaka.Bijesan i ljut,razočaran(opet).
Sve jače me sve to slama,lomi poput drobilice za željezo.Prije neki dan sam klonuo.Suza nije bilo.Not any more.Ležao sam dugo nepomično.Buljio u strop,ne trepnuvši.Tisuće slika mi se pojavljivalo pred očima.Nisam se mogao ni na jednu fokusirati(barem da mi malo bude lakše),prebrzo su prolazile.To fast for me.Ustao sam konačno.Glava mi je pucala od bolova,titralo pred očima.Stisnutih zubiju,na granici bola,odšetao sam do kupaonice.Pogledao sam se u ogledalo.Imao sam šta vidjeti.Sjenu od čovjeka.
Ali vidio sam nešto još strašnije.Vidio sam "Njega".Naglo sam ustuknuo.Zažmirio,prodrmao glavom.
Pustio hladnu vodu da se umijem.Lagano sam podigao pogled(ponovno).Pogledao u ogledalo.Nije ga više bilo."Jebote,više se ne mogu ni popišati u miru"-samom sebi ću pomalo u šali.Taman se okrenuh da izađem van,ali nije to bilo tako jednostavno.Morao sam još jednom pogledati.Prokleta znatiželja(ili sudbina?).Pogledao sam...bio je tamo.Gledao me.Oči su mu bile strašne,ali pak opet smirujuće.
Nisam mogao skinuti pogled s njega.Bilo je to jače od mene.Htio sam,stvarno sam htio,ali nisam mogao.Bio je jači,uporniji,pametniji valjda.Činilo mi se kao da nestaje svijetla oko mene.Ne nastaje potuni mrak,neka vrst sivila,mutnog sivila.
"Konačno se srečemo,mano et mano".Zvučao je nekako podrugljivo,posprdno.Šutio sam.Šta sam mogao u tom trenutku.Čekao sam(kao i većinu toga u životu)da se nešto desi ili da se jednostavno odjebe.Znam,zvuči glupo,nepromišljeno.Bahato možda.No to je bila realnost,barem u tom trenutku.
"Šutiš,takve volim"-rekao je polako i tiho"volim kad mi se šuti,barem neko vrijeme.Volim poslušne."
Lagano sam zakoraknuo unazad."Već odlaziš,a još se nismo upoznali.Ah..."-uzdahnuo je "pa mi se ionako već znamo,samo što ti još nisi svestan toga.No bit češ...vjeruj mi."
"Kaj mi je?"-rekao sam samom sebi-"Pa ti si stari moj u laganoj banani".Naglo sam se okrenuo i izašao.Sjeo sam na krevet.Bilo mi je pomalo hladno.Duboko sam uzdahnuo.Sklopivši oči ugledao sam ono čega sam se bojao.On,proklet bio,on.Nasmijao sam se."Pa ovo je ko u Strava u ulici brijestova,dio...kaj ja znam koji".Imao sam i ja svojih mušica,ali ovo je bilo malo previše.Na brzinu sam se spremio i izašao van.Bilo je prohladno i lagano se spuštao mrak.Bilo je malo ljudi,a i ono malo ljudi se žurilo svojim putem.Malo zraka mi je fakat trebalo.Stisnuo sam zube,ponovno ljut.Ono što mi se desilo,bilo je...bilo je ono što se moralo dogoditi.Bila je to posljedica gnjeva,ljtnje,bespomoćnosti,razočarenja.Bilo je izgleda neizbježno.Idealna prilika,za njega naravno.
Šetao sam ne znam koliko dugo.Udubljen u svoje misli.Razmišljao što mi se to događa.Da li gubim i ovo malo razuma što mi je ostalo.Gubim se?Stao sam i primio se za glavu.U tom trenutku je prošlo dvoje ljudi pored mene.Čudno su me pogledali i još brže ubrzali.Pogledao sam ih pomalo umorno."Nije ni čudo"-rekao sam u sebi-"Misle da sam čudak".Normalna reakcija s njihove strane.Vjerovatno bi i ja ubrzao,ako ne i zbrisao.Previše je sranja na ovom svijetu,a još više sjebanih ljudi.Jedan dan si normalan,a drugi poludiš.Koja ironija.Shit.Sjeo sam na klupicu.Postalo je sve hladnije,a i vjetar je zapuhao.No nisam htio još ići.Ne još."Počelo je"-rekao sam naglas.Želio sam toliko toga u životu,steći nešto na ovaj ili onaj način.Pošteno,nepošteno.Who cares.Molio sam se Bogu,iako nisam neki vjernik.
Obećavao mu ovo ili ono.Da ću biti ovakav ili onakav.Odgovorio je...ali krivi.Pali anđeo.Dark angel.
Sve se počelo odvijati kao u filmovima.Pokrenulo se nešto što nisam mogao više zaustaviti.
Možda to nisam ni želio?
Nastavit će se ...
srijeda, 26.07.2006.
Pjesme ili priče
Hodao sam stazama svjetla,
bivao sam uvučen u mrak.
Uništilo me zrno sumnje,
pojela me ljubomora.
Nakon ljeta mnogih i
tmurnih dana,
ponovno sam živ.
Svaki udisaj je moj,
svaki otkucaj je sreća.
Konačno tvoj,
u ljubavi mi leži nada.
Evo ovo kakti bilo nešto malo za početak,za sve vas.U stvari za sve one koji su sami,koji nisu sami(no ipak se tako osjećaju).Ja srećom nisam sam.Uvijek imam nekog u blizini,a taj neko mi puno znači.
Zanimljivo koliko je ljudi zapravo usamljeno(samo što to oni ne žele priznati,ne sebi nego i drugima).Nije sramota biti sam,ali neki ne žele o tome pomisliti kamoli pričati.Što zapravo znaći biti sam?Sam bez prijatelja,bez roditelja...sam u duši?Po meni je to pomalo širok pojam.No možda i nije.Svatko zna sam najbolje prosuditi.
Ah,samoća.Gadna je to stvar.Mada ima ljudi kojima to u potpunosti odgovara(znam ih par).
Danas imati nekog na kog se možeš u potpunosti osloniti je jako teško.Srećom(kao što rekoh)ja imam.
No razočarao sam se u par ljudi za koje sam mislio da se ne bi.Konkretno najbolji frend(koji to više izgleda nije),roditelji...Tražiš da ti pomognu,a kad ono figa(da se blago izrazim).No ima i jedna dobra stvar iz sveg ovoga.Barem znam na čemu sam(droge su isključene).Šalim se.Ne ozbiljno.Sve se posložilo kako je valjda moralo biti.No nema veze.Čovjek stvara prijateljstva dok je živ,a i uči.
Sigurno se svakom barem jednom desilo(a večini više puta)da ga je netko iznevjerio i to dosta blizak.
Dakle znate o čem pričam,pa ne budem više o toj temi.Nije da deprimira,to sam prošao.To je zbog vas.Da mi vi ne padnete u bed i prisjetite se takvih stvari koje su vam se desile u prošlosti.
Dakle..I'm here to save the day.
Razmišljao sam da napišem(tj.vama) neku kratku priču.Iskreno ne da mi se baš pisati o svakodnevnici(jer istinabog trenutno je kod mene i nema baš previše).Imam ideju.Dajte kakav prijedlog,može i samo naslov,a ja budem probao nešto napisati.Ne bi vjerovali koliko običan naslov može dati ideju za priču.Who know's,možda iz tog nastane kakav roman.Objavimo ga i podjelimo paru
Bez zajebancije.Život je čudna stvar.Iz ničega se može napraviti nešto(kako iz lošeg,tako i iz dobro).Ma i to znate već.
Vjerujte mi ovo je prava terapija.Naravno uz čitanje,slikanje,šetanje.Sve to ima svoje,Dakle onda smo se dogovorili ne.Prijedloge dajte.Samo nemojte pretjerati.
Što sam mislio napisati,napisao sam.Misli me prošle poput vihora(ovo zvuči ko pjesma).Da li se to krije kakav talent u meni ili je to sve samo moja mašta.Ah,vrijeme će pokazati.
Za kraj:
Ponoćni jecaj odzvanja dolinom,
zovući sebi rasplakana lica.
Lica,malena i sama.
Sa ovog ili onog svijeta,
ponovo će doći,
užarena ruka njihovog spasa.
Ustupit će im život,
nemilosrdan i jak,
a njihova lica ponovno će sjati,
za konačni početak,a ne surov kraj.
utorak, 25.07.2006.
Sinoć sam teško zaspao oko 4 ujutro.Što od vrućine,što od spavanja jučer popodne.To me uvjek sjebe.Danas sam si rekao da ne budem začorio popodne.Fakat se budem pretvorio u penzića.Rekao sam u prijašnjem postu da se moram malo pokrenuti.Planiram negdje u 9 mj. krenuti lagano i u teretanu.Samo da prođu ove vručine.Vrijeme mi ionako leti prebrzo,pa se ne bumo ni okrenuli,a ljeto gotovo.
Mislim da bude i ovo kraći post,ali ono pravo tek dolazi,ne brinite se.
Da li to mene uši varaju ili to grmi?Izgleda da će kiša.Isparavak,pada.
Eto,sad idem.Pišem ja sutra nešto konkretnije.
I have awoken
Probuđen sam.Pod svodovima neba oživljen sam.
Vidio sam što ljudske oči nikada neće.
Prošao sam kroz kapije boli,
osjetio sam patnju umirućih.
Vodio sam beskonačne bitke.
Gubio i dobivao.
Nakon svega,vid mi zamagljen,ruke teške
Vraćam se kući uzdignuta čela,jači neko ikad.
Povijest će pisati o meni,
priče će biti pisane.
Moja sjena će biti vječna...
until the end of time.
Ovo je bila trenutna inspiracija.I moram priznati da mi se sviđa.But fear not,bit će toga još.
Pošto sam još uvijek na godišnjem(a na moru sam ipak bio,kratko,ali dovoljno),bilo bi dobro da se malo i pokrenem.Sjedenje i pisanje baš i nije neka fizikalija,umna možda.No uglavnom budem nešto smislio.
A ovo pisanje...izgleda da će to biti moja pozitivna terapija
Idem sad nekaj obaviti,pa se vratim.O da,još se budete vi mene načitali belive you me.
nedjelja, 16.07.2006.
Početak
Kažu da je svaki početak težak...ovaj mi se čini ok.No nema veze.Ovdje sam prvi put i ovo mi je prvi post.Vidim da ljudi pišu sve i svašta,pa rekoh samom sebi:"Možeš i ti malo".
No,da ne duljim previše.Od sutra sam na godišnjem(veselim se tomu,ali ne baš pretjerano).Možda čete se pitati zašto!?Ah,dogodile su se neke stvari koje se možda nisu trebale,ali šta je tu je.Koje stvari?Ma ne bi sad o tome.Možda bi trebao,jer svrha blogova je da pišeš ono što misliš,možda što trenutno osjećaš ili nešto treće.No uglavnom,valjda mi ne budete zamjerili ipak sam tu novi.
Mislio sam da je lako nešto napisati,ali baš i nije.Nabriješ se da da bude sve to išlo lako i jednostavno,a kad ono malo morgen.
Ne znam kako vi,ali sam noćas loše spavao.Komarci su me izraketirali pošteno.No ko da sam jedini koji ima takvih problema.Došao sam s posla,pomalo sam umoran,ali ko ga j...Kao što rekoh od sutra sam na godišnjem pa...A čime se bavim?Ma stignem vam napisati u sljedećim postovima.Bit će vremena.
Ovo je i onako samo zagrijavanje.
Niš idem ja sam malo leć.Ak sam noćas spavao 3 sata.Malo je to
Dođem ja opet.Nemojte biti prestrogi,ak budete već čitali ono kaj sam napisao.A ako budete,barem onda s razlogom.Pozdrav narode.
